Gradska fotelja

Hodamo bulevarom, desetine različitih dvonožaca i ja među njima, kad odjednom – fotelja. Između kladionice i kafane, ispred ulaza u zgradu, stara pletena fotelja, jedna od onih što se leti iznose na terase, samo prerušena u jesenju. Nabacano ofucanih jastučića i ćebe preko njih, a sve izgleda kao scenografija već uigrane navike (kaže udubljenje od sedenja). Ne znam da li pripada nekom sirotom stanovniku ulice ili jednom od stanovnika betonskog kaveza koji se nalazi iznad. Ako je ovo drugo, onda zavidim. Kad mu dosadi legalni oblik zatočeništva, zidovi postanu tesni, ukućani glasni, a terasa pretrpana biciklima i kiselim kupusom, pa još kad se u hodniku pomešaju smradovi tuđih ručkova, on se dobro umota u šal i izađe napolje da sedi u svojoj prerušenoj jesenjoj fotelji. Dobar način da se bude među svetom, a da se od sveta pobegne. Kad te vide da sediš tu kao ludak, niko ti se neće obraćati, a opet uživaš u šarenilu i uličnom žagoru. Došlo mi da sednem i ja u fotelju da se odmorim! Nije to isto kao klupa u parku ili kafić gde džabalebatori u po radnog dana dođu da žvaću plastične kašikice! Ovo je deo toplog doma izašao na ulicu. Pobegao od onog što mu je kod kuće smetalo, a nije se sasvim otuđio. Dobro bi došla po jedna prerušena jesenja fotelja u nekoliko skrivenih ćoškova grada, pa da te iznenadi, da se zavališ i da te zagrli. U danima kad ne znaš da li da se vratiš kući ili da nastaviš gde si krenuo, a ti na pola puta „Sedi malo!“. 

   

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s