Nedonošče revolucije

5d6c8eb331f863245db902f18ba69b83Nijedna vest iz zemlje i sveta ove nedelje nije me uzbudila tako kao crveni termos na tufne koji sam kupila. Ponekad se osećam krivom koliko sam ravnodušna na velike događaje, a ponekad me je sramota što nisam bolje informisana. Doduše, uvek je u meni čučao prgavi revolucionar, pogotovo pošto mama kaže da je u trudnoći čitala biografiju Martina Lutera, ali pelcer nije ižđikao. Desi se da čujem nešto, zapišem misao, krv u meni se ugreje i jurne u glavu, pomislim: hoću da menjam sudbinu sveta! Ali tako brzo se umorim, počnem teško da dišem, kao da ću dobiti temperaturu i shvatim da to nije za mene.

Išla sam ja na razne proteste, jednom prilikom su me čak snimili kako mlatim pesnicom u pravcu gradskih skinheda i neofašista sa nekom žutom trakom na čelu. Posle su me ovi presreli u izlasku, nisam mogla da predvidim da li će me tući ili muvati, sva sreća izvukla sam se od oba. U skorije vreme prešla sam na konflikte sa obezbeđenjem po noćnim klubovima. Idem tako i tražim povod da se posvađam ili da nekog gurnem, onda se malo šepurim kao Čučuk Stana i odem kući.

Mrzi me da budem velika buntovnica. Čak i moje pero je lenjo da piše o velikim stvarima. Snagu čuvam da se pošteno i iscrpno nerviram oko sitnica, da ih dovodim do savršenstva i upropaštavam. Ja sam ratnica na malom bojnom polju svakodnevnice. Malo, malo, pa poginem za neki ideal ili osvojim tuđu teritoriju, a nekad moram i da se povučem i predam. Je t’adore ma vie tres difficile! Možda bi čovečanstvo konačno dobilo taj veliki rat protiv samog sebe kad bi svako predano vojevao svoju malu bitku, umesto što se gura u knjigu iz istorije.

Blesòpojka

954bb86cd2a1d5f502f2d34a864c2acdPostalo mi je skučeno, samo ne mogu da utvrdim da li ja rastem, pa je to logičan sled, ili se smanjujem, pa sam sama sebi tesna. U svakom slučaju, ima jedna narodnjačka pesma u kojoj neko peva kako bi hteo da promeni kožu, sramota me sad da se setim stihova, ali možda se tako osećam. Možda i ne. Kada sam prestala da budem blesava i zašto? Kažu mi danas kolege kako je žena iz komšijske firme rekla za mene: “Eno je ona pevačica! Ja nju vidim na ulici, ide sa slušalicama i peva.“ To isto je rekao i neki voćar. Niste u pravu! Davno sam prestala to da radim. Možda ste me uhvatili u nekom bojažljivom pokušaju da se ponovo na taj način pobunim protiv sveta, ali sve je to slabo. Nekada sam izvodila ironične performanse, pevala sam po ulici ne zato što me je stvarno bilo baš briga (to je nemoguće dostići), nego zato što sam htela sebe da ubedim u to i da treniram slobodu! Bilo mi je tako lepo. Bila sam bezobrazna i nesigurna u sebe, ali sam od toga pravila nastup. Sad sam dobra, nesigurna u sebe i ne nastupam više. Samo ponekad ne mogu da izdržim kad čujem pesmu koju volim, dok hodam ulicom i dišem, glas se sam otima, zapevala bih na nekoj raskrsnici, čak bih se koji put zavrtela oko semafora, ali imam automatske kočnice, tu negde na potiljku i u pršljenovima. Kad je to jedna Milana na prevaru bacila u tamnicu drugu Milanu?! Taj glas koji je komšinica čula da peva na ulici, to je druga Milana koja cvili zato što hoće napolje!

Jednog dana došao je jedan osrednji čovek koji je hteo samo malo da je utiša, da bi mogao na miru da spava. Drugog dana došao je drugi osrednji čovek koji je hteo samo malo da je utiša da se ne bi svi okretali na ulici. Trećeg dana došao je treći osrednji čovek koji je hteo samo malo da je utiša da bi on mogao bolje da se čuje. Četvrtog dana vratio se prvi osrednji čovek jer se uspavao, pa je sad hteo malo da je pojača da ga razbudi, ali cvrc!

Nisam još rešila da je pustim napolje, ali sam odlučila da je negujem. Kupila sam joj jednu kratku zebrastu suknju, puštam joj pesme koje je zaboravila, pišem o njoj, puštam je da peva u kupatilu i na radiju, maštam sa njom kako će jednog dana biti gospodarica sveta, kao kad je bila mala i stavljala poklopce od flomastera na prste i onda pretila njima. Zauzvrat, ona mene podseća da nikad nije htela duša da pije s opšteg vrela (E. A. Po).