Filovanje

tumblr_ln55hhwoeh1qdwo7go1_500Ne volim napolitanke bez čokoladne glazure i kada posle “Hajde da jedemo nešto slatko!“ vidim veliko pakovanje u kom su te blede, suve šperploče poslagane u tri reda – trenutak je upropašten. Integralni keks deli prvo mesto sa napolitankama na ovoj listi. Bezukusan i bezbojan, stvoren je za one koji hoće da žive duže i dosadnije. Diskretna namirnica za diskretne ljude, da jedu kao da nisu jeli. Verovatno tako rade i sve ostalo. E, pa ne želim da moj život bude ružan keks. U stvari, ne želim da bude keks uopšte. Varate se! Ni kolači ne dolaze u obzir. Kolači su prevara. Za svaki red fila, moraš da pojedeš i red biskvita. Ne znam ko je smislio tu simetriju i dozvoljavam da ona nekome prija, ali ja želim samo fine, kremaste užitke koji nestaju u ustima. Zato ne razumem zašto sam uvek morala da čekam da oližem činiju i metlice na mikseru, zašto sam morala prstom da kradem šlag ili tajno bacam biskvit mačkama ispod stola?! Sada želim veliku šerpu punu najfinijeg fila koji ću grabiti kašikom dok mi ne postane muka! Želim da izbacim biskvite, patišpanje i kore iz svog života! (Mafini mogu da ostanu).

Kako je frižider pojeo nedelju?

44f2be5cfd3631bf55eaf8d1f6d821eeDan kada se pidžama tretira kao trenerka; dan kada se nosi frizura sa kojom ne smeš u prodavnicu; dan kada se gleda film koji nećeš spomenuti u obrazovanim krugovima; dan kada se doručkuje ručak; dan kada se kafa pije dugo nakon što isprazniš šolju; dan kad se kazaljke zadržavaju rukom da ne polete. Pa, šta to vreba nedelju i njene čari?! Recimo, frižider. Pomeriš ga da nađeš varjaču, vidiš paučinu. Uzmeš praška da očistiš. Vidiš mrve na podu, posegneš za metlicom. Konačno vratiš frižider i vidiš da su keramičke kravice prašnjave. Napuniš sudoperu vodom, pa za kravicama u nju bućneš još tri, četiri stvari sa police. Usput prebrišeš magnete krpom. Možda da ih ipak poskidaš sve, pa grupišeš ove sa putovanja na levu, a plastično povrće na desnu stranu? Odlična ideja. Gle, tu je stara kutija od kafe, šta li se krije u njenim dubinama?! Stare igračke iz Kinder jaja, delovi iscepane čestitke (nećemo se šaliti na račun toga), moje srceparajuće pismo mami i tati kada sam bila surovo kažnjena zbog prekomernog konzumiranja silovitog pića (povampirila se uspomena iz puberteta) i dinar koji je brat iskakio kad je bio beba (sva sreća, pa je davno opran). U kutiju od kafe poslagaćemo neke kesice sa začinom, a sve ove uspomene preseliće se u kutiju od cipela. Dobro je, bar nećemo pričati o njima. Koliko je sati?! E, da smo rukom zadržavali kazaljke, umesto što smo pomerali frižider, ne bi vreme ovako proletelo! I sada, umesto da smo mi pojeli frižider kao što dolikuje jednoj nedelji, frižider je pojeo nedelju! (Samo za mamu.)

Traži se mašina

Dior-2Čak i čovek koji voli ono što radi, želi ponekad da ne radi ništa. Ne samo da ne radi, već i da ne gleda, ne priča, ne sluša i ne trpi. Ovo poslednje nažalost, najteži je posao od svih, a još se nije rodio onaj ko ga je izbegao. Ipak, s vremena na vreme, pojave se fantastični ljudi koji u svom životu uspeju to da svedu na najmanju moguću meru. Oni imaju supermoć da gledaju, a ne vide; da slušaju, a ne čuju; da budu na nekom mestu, a da nisu prisutni. Da li su se sa tim rodili, da li su to odjednom otkrili ili su dugo učili? Ne znam, ali ja vam se divim, gospodo! Vi ste spasili sebe od tuđe gluposti! Ostala vam je samo sopstvena, a uvek su veće šanse da se sa njom pomirite i živite u slozi, dugo i srećno. Dakle, vas ne mogu dotaći: glupi pametnjakovići, osrednji hvalisavci, ružni narcisi, pokondirene tikve i popapučeni opanci. Vi ste za njih nedostupni! Našla sam svoj zapis iz 2010. godine: “Konstruišem mašinu za prelazak bitnog u nebitno“. Posle četiri godine, moja mašina još uvek nije proradila, pa mogu li, molim vas, da pozajmim vašu?! Samo dok mi imunitet ne ojača.