Rekreacija – u patikama ili na metli?

d5be3d6f4fb64cc9e720184b1f5cc436Deseti put za redom u svom nevelikom životnom stažu ja krećem sa rekreacijom iz straha da mi se zadnjica ne spljošti. Zamišljam tako sebe kako se savijam na nekoj strunjači, gipka kao gazela ili maštam kako u istom ritmu skakućemo moj normalni konjski rep i ja. To zamišljanje do sada se pokazalo vrlo učinkovitim.

Sinoć me je drugarica pitala da joj pravim društvo na pilatesu i odmah sam izračunala da godinama nisam obula patike – poslednji put kada sam išla na traumatičan popravni iz fizičkog do kog su me dovele đačke kafane! Ustvari, da budem iskrena, imam jedne drečave narandžaste patike koje sam dobila na poklon kada sam radila u letnjem kampu. Bila sam prinuđena da učestvujem u rekreaciji sa učenicima, a kao uspomenu na taj događaj iz svoje neslavne sportske prošlosti, osim patika, čuvam i biciklističke na žute limunove. Ne, neću ići u njima na pilates, imam crne helanke koje su vrlo dostojanstvene.

Međutim, već se rađa problem. Činjenica da sam drugarici dala obećanje i da smo isplanirale odlaske ponedeljkom, sredom i petkom u isto vreme – polako stvara obruč oko mene i ja počinjem unapred da se otimam kako slučajno ne bih bila zarobljena u taj raspored! U ponedeljak ću imati nešto jako lepo za večeru i poleteću kući nakon posla. U sredu ću je naterati da skrenemo na čašu vina i u petak već vidim sebe svuda, a svuda se ne ide u narandžastim patikama, nego na metli.

Gospodin brat

c4b8d092323d456aad8be68fda9d7889Moj brat se zaljubio, pa je porodica ostala bez duhovnika. Uglavnom izostaju dnevne doze filozofije i religije, no, gramatika i pravopis su još uvek pod prismotrom. Bilo bi previše da ostanemo i bez kućnog lektora. Najčešće koristi vreme za stolom da nam između zalogaja ispravi koji akcenat i skrene pažnju na nepravilnost u porukama koje smo razmenili u toku dana. Sada mnogo više vremena provodi u biranju košulja i kroćenju frizure, a u danima kada ne ide da se vidi sa svojom ljubom, živi kao biljka, priključen na slušalice. Najgore od svega je to što je on bio moja vaser-vaga. Sada više ne umem da ocenim koliko sam ‘skrenuta’.

Čist tepih – duga ljubav

Komšije su opet prebacile tepih preko kapije, a to znači da će iskoristiti poklonjene tople i sunčane dane da ga četkaju, ribaju i ispiraju u više epizoda. Pustiće sapunicu niz ulicu, ali oni istovremeno nama čine uslugu. Svakog drugog dana jedan deda sa prvim jutarnjim suncem izbaci šlajm pod nečijim prozorom i ovo će biti siguran način da se takve i slične naslage života speru sa asfalta. To pranje tepiha na ulici praktikuju mnoge kuće u našem mestu. Verovatno je u pitanju neki plemenski ritual čišćenja od kućnih demona koji moja porodica nažalost nikada nije usvojila. Nas četvoro smo svoje demone pripitomili. (Možda smo zato mi podivljali.)

Drugo, samo ako tepih operete pred celom ulicom ljudi mogu imati pravu sliku o tome koliko se računa vodi o higijeni u vašem domaćinstvu. Bilo bi lepo da svako ko prođe simbolično uzme učešće: jednom umoči četku u kantu i malo protrlja. Tako bismo svi imali osećaj da smo doprineli opštoj čistoti. Uostalom, to bi se moglo primeniti i šire. Da skupimo recimo, svi svoj prljav veš, pa idemo zajedno na Dunav da ga peremo! Biljana gaće beleše.

U ovo vreme kada svako može da bude individualac i ekscentrik, pravi izazov je podrediti život zajednici. Doduše, na Fejsbuku možete da glumite i ovo i ono. Zato ja predlažem Sremske Karlovce.

carpet-designs-1727x1231-rugs-handmade-persian-carpet-wool-bijar-2-x-3-ebay-urumix.com

Kad već nemamo hleba da jedemo, idemo na kolače!

Kada oktobar ovako iznenadi, a spikerka napravi bojažljivu poeziju od vremenske prognoze, svima izrastu krila kao da se jesen za kakvu znamo više nikada neće vratiti. Međutim, umesto da me ponese, ja sam od ovog neočekivanog Sunca pošandrcala (izraz je za diskusiju, ali pogađa suštinu). Hodam brzo jer se misli množe, roje, narastaju i dele, a za svakodnevicu nemam talenta. U takvom mentalnom stanju uglavnom neumorno čeprkam po sebi. Srećna sam što mogu da tvrdim jednu stvar – nemam nikakve čvrste principe. Vrtoglave i nezgrapne promene bile su tako prirodne i prekalile su me u nekog ko je uvek spreman da se ponovo prilagodi – sebi, ne okolini.232ebcd89e6400f177efa23a2b3bfa62

Najnovija Milana juče je zaključila da bi pre umrla od gladi, nego od dosade. Zato su poslednje pare od plate morale biti potrošene na najbesmisleniji način, ali u službi radosti! Kupila je senku za oči, popila je tri koktela i osvojila kožnu narukvicu na tomboli. One kojima je ostalo, recimo 500 dinara u novčaniku, savetujem da zalupe prazan frižider i sebi kupe bombonjeru ili dve karte za bioskop. Tela se na toploti šire, a na hladnoći skupljaju, pa pošto su ovi dani već tako neočekivano topli, nemojte se skupljati, nego se slobodno raširite i više nego što (mislite da) možete.

“Take care of the luxuries and the necessities will take care of themselves.“, Dorothy Parker

Jedno sasvim obično feniranje

2a033c300da5bdf455969ad22fc5e1adDanas fotografisanje za sajt radija. Pitanje je taštine i sujete, dakle nema sumnje da ću pripreme revnosno obaviti. Unapred znam da ću sebi biti gadna na fotografijama, ali to je već jedan intiman kliše. Prvo, treba zakazati feniranje u nekom jeftinom salonu. To podrazumeva i psihičke pripreme za frizerski diskurs u koji ću morati da se “ubacim“ jer ne mogu da ćutim dok mi neko babra po glavi! Ovog puta zapao mi je razgovor o frizerkinoj drugarici koja ima 21 godinu, bivšeg muža i povremenog sina. Odjednom shvatam koliko kaskam. Oprala mi je kosu, pa kako sam se premestila ispred ogledala tako je i njena saga prešla sa opštih mesta na konkretne primere. Neki separe, neki tip koji viče pred svima da ona ima dete, onda stid, suze, sram, šljam i na sve to moralna poruka koju frizerka uzvikuje dok mlati četkom. Tražila je moje odobravanje u pogledu, ali dobila je u ogledalu i više od toga: klimanje glavom i jedno ubedljivo “ccccc…“. Čak sam blago podigla i ruke.

Izgledala je kao neko ko će mi sigurno slepiti šiške umesto da ih uvije. Moram pomenuti da sigurno misli da sam luda zato što je primetila da sam ih sama sekla. Ja volim svoje šizofrene čuperke. Zato nikad ne idem dva puta kod istog frizera, a svakom kažem da ću sledeći put doći baš kod njega da me sredi. Ukrstim prste i čuvam tajnu velikih narandžastih makaza. Nisu to bilo koje makaze! To su Fiskars krojačke, a znam neke babe koje su njima sekle i rezance. No, ipak mi je uvila šiške kako sam želela. Zaprašila me je, platila sam joj i u oblaku laka napustila salon.

Zamislila sam frizerku kako završava svoj doručak koji sam prekinula, a onda posle toga izlazi da popuši cigaru ispred vrata i pošalje poruku. Obavezno lupa svojim nadograđenim plastičnim kandžama po ekranu. Nije važno kakvu frizuru zahteva oblik njenog lica – kosa je ispeglana utorkom ujutro kao i subotom uveče. Jedino su šiške radnim danima pokupljene štipaljkicom. Ipak, za razliku od mene, ona nikad ne bi stavila crveni karmin tako, bez naročitog razloga.

 

Opiranje

f8c511b990de8b1501d57633afc5feb2Konačno sam odabrala jutro kada ću započeti svoj uredan birokratski život. Nešto u meni je crklo. (“Umrlo“ zamenjujem sa “crklo“ jer sebi teško opraštam istrošene fraze.) Karirane pantalone imale su buntovničku funkciju čitavog dana, čuvale su me od izjednačavanja. Na ulazu kod matičara, Cigani flertuju sa ženama i prodaju popunjene ulaznice – ima nade i za mene! Zgrabila sam dve, dala pare i u “eureka-raspoloženju“ odskakutala niz dvorište u šalter-salu. Ulazim i skidam slušalice, kad ono: “Božeee pravdeee, ti što spase od propasti dosad nas…“.  Jednom vrlo spašenom primerku u šimi cipelama zvoni himna na mobilnom. Aleluja! Pa, ja živim u karikaturi, a ne u stvarnosti! Inače, oni koji čekaju ispred šaltera, uglavnom su masne kose i nekako musavi, a ove što nadmoćno gledaju kroz staklo sve imaju urednu frizuru, šminku i nokte zato što su dostigle svoj vrhunac: tastatura ispred, pečat s desne, a šoljica sa leve strane. Stigla sam na red, uzela papirčine, ali do kraja dana ostala sam paralisana za nastavak procesa. Vađenje lične karte sačekalo je bolju vremensku prognozu, bolju frizuru i čistiji ten.

Retka sam “srećnica“ u Srbiji koju šef vija ne bi li je što pre prijavio na biro, a ni ličnu kartu nemam. Moj otac, po prirodi poslušan i uredan čovek, čupa kose s glave: “Kako je moguće da se igraaaš sa takvim stvarima?!“ Avaj! Kako je moguće da odlažem da se upustim u jedan od najuzbudljivijih životnih procesa?! Prvo, imaću zdravstveno osiguranje i mogućnost da izaberem recimo, državnog ginekologa ili još bolje ginekoloŠKINJU. Hm, hoću li dopasti u ruke Annie Wilkes sa zarđalim baštenskim makazama ili ću pak imati sreće da po meni čeprka neka pitoma Mrs. Doubtfire?! I to nije sve! Kada nastupi jesen mog urednog građanskog života i uživanja se prorede, početkom svakog meseca imaću zagarantovano uzbuđenje u iščekivanju poštara. Nema opasnosti od Alchajmera – sastavljanje kraja s krajem treniraće moje sive ćelije. Nema opasnosti ni da će se kasica-prasica udebljati jer će se penzionerska (finansijska) gimnastika brinuti i za moj i za njen struk. Kada dođu teški dani, kad odu svi jarani, sviraće mi želudac.

Nemojte me pogrešno shvatiti, ja sam optimista.

Ulepšavanje

imagesUvek sam se pitala da li postoji suptilan način da se veliko pakovanje toalet-papira donese kući. Ne želim da sretnem, na primer, nekog lepog nepoznatog čoveka i da mu toalet-papir bude podsticaj na razmišljanje o meni. Naravno, ovo ne govorim ni slučajno zato što ja kupujem toalet-papir! Juče sam u autobusu videla devojku koja se dičila ogromnim paketom od 12 rolni, pa sam se zapitala. Postoji mogućnost da ga prepakujem u prodavnici i potrpam u tašnu, ali jedini strašniji prizor od gorepomenutog, bio bi upravo da me neko vidi kako pomno i grozničavo slažem toalet-papir u torbu. Tvrdim da stvarnost treba svakodnevno ulepšavati. Zato se ja krijem kada kupujem toalet-papir ili odbijam da idem u prodavnicu. Malo iluzija sam ostavila ljudima o sebi, a ovo i nije iluzija, samo pokušavam da skrenem pažnju sa činjenice da se oslobađamo telesnih otrova na tako neprivlačan način. Ne moram nikoga dodatno podsećati na to šta radim u WC-u, pogotovo ako sam toga dana isfenirala kosu i stavila crveni karmin. Uostalom, ja većinu otrova izbacujem kroz pisanje ili kroz svađu.

Nema potrebe za naslovom

fd42f39d0500a972edb5c9a2683f22a6Ljubav se često pojavljuje kao sasvim slučajan zajednički trenutak besprekornog sklada; sklada u (ne)redu običnih stvari: radio program iza ponoći, dva tanjirića za kolače, dve čaše, četiri papuče razbacane i dosadna mačka lutalica iznuđuje pažnju. A napolju suvereno vlada jesen.

Ovako su izgledale moje izjave kada sam bila (srećno) zaljubljena. Sada pišem o tome kako me je sramota da kupujem toalet-papir. Doduše,i jedno i drugo su poezija svakodnevice.

U čarapari

108f50906d05deb1c5d40dd3c0068e4fJa u čarapari: „Imate super izbor, samo što sam vas teško pronašla, zabačeni ste.”

Čaraparka: „Znate šta, ja sam ovde 24 godine, moje stalne mušterije znaju da smo ’zabačeni’, kako Vi kažete, reklama mi nije potrebna.”

Suvišan komentar sledi: „Da, prodaješ čarape od kojih neke koštaju i 3000 dinara, a u poslovni prostor stanemo kutije, ti i jedna moja noga.” Naravno, nisam joj to rekla, niti sam pokazala koliko sam ponosna na svoj potpuno drugačiji stav, nego sam u trenutku počela da smišljam način na koji bih mogla da joj se ulagujem. (To mi se redovno dešava, zato posle moram da pišem ono što u životu ne izgovorim.) Htela sam da joj ukažem na to da sam ja ipak u onom starom dobrom taboru koji zna šta su prave stvari. Odmah sam se setila da moja mama često spominje tu čaraparu i da je pazarila kod njih u „ah, srećno vreme dok je radila”. (Ta čarapara je, u stvari, redovan deo hronotopa u njenim sećanjima na dane kada je bila srećna ili kada je mislila da je srećna. Zavisi od toga hoćemo li određivati u odnosu na to što je sada domaćica ili u odnosu na to koliko je u životu mogla postići da je bila ambiciozna.) Da se vratimo čarapari. Htela sam da joj se ulagujem i da se iskupim, ne znam da li iz sažaljenja ili sopstvene nesigurnosti ili zato što sam jadna, ali nije mi uspelo. Činjenicu da je mama godinama spominje, nisam iznela, nego sam izrazom svog lica uspela da je navedem da izjavu završi sa: „…ali dobro, vi ste mladi, ne možete znati.” Od troje koje mi je pokazala, kupila sam najjeftinije čarape, uputila slatkast ponizan pozdrav i otišla. Inače, jedna plastična noga na kojoj je izložena čarapa počela je da plesnjivi.